Upravljanje projektom

Upravljanje projektom - koncept i pristupi

“Projects progress quickly until they become 90% complete; then remain at 90% complete forever.” – Edwards, Butler, Hill and Russell

“Imagination is more important than knowledge.” – Albert Einstein

Upravljanje projektom, kao širi koncept, nastaje polovinom prošlog stoleća, prilikom realizacije složenih i skupih vojnih programa i projekata. Tokom vremena se širi u takoreći sve oblasti delovanja, dobija na značaju, a u modernom životu i poslovanju je nezaobilazan segment. Postoji više definicija pojma projekat, ali verovatno je najraširenija: “Projekat predstavlja privremeni napor preduzet u cilju stvaranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili rezultata”.

Takođe, postoji i više definicija upravljanja projektom. Prema IPMA, Upravljanje projektom obuhvata primenu metoda, alata, tehnika i kompetencija na projekat kako bi bili postignuti ciljevi. Prema PMI, Upravljanje projektom predstavlja primenu znanja, veština, alata i tehnika na projektne aktivnosti da bi se ostvarili projektni zahtevi.

Među najzastupljenije asocijacije u ovoj oblasti spadaju Project Management Institute (PMI) i International Project Management Asocciation (IPMA). Po uticaju se dodatno mogu izdvojiti britanski Association for Project Management (APM), koji je članica IPMA i Axelos (sa PRINCE2 pristupom). Dodatno, pored nacionalnih standarda (npr. ANSI, BS) oblast upravljanja projektom je predmet i međunarodne standardizacije (npr. ISO 21500, IEEE).

Uprkos stremljenjima, uspešnost projekata i dalje nije na najvišem nivou, što proističe iz prikaza Standish Group izveštaja po godinama (odnosi se na IT projekte) i PMI-a prikaza (odnosi na sve projekte).

If you want to successfully deliver new products and services to keep your organization competitive in today’s changing world, effective project management is critical.

AXELOS

Osnovna podela pristupa upravljanju projektom

Postoji više pristupa i različitih koncepata za upravljanje projektom. Jedan od podela je na prediktivne (plan-driven), adaptivne (agilne) i hibridne pristupe (u kontinuumu “predictive-adaptive”). Takođe, prave se i podele na tradicionalne i moderne, često i na Waterfall i Agile pristupe. Tradicionalni pristupi su dosta složeni, relativno dugo se usvajaju i neophodan je duži period primene kako bi se ovladalo istim. Nasuprot tome i generalno posmatrano, moderni odnosno agilni pristupi nisu preobimni, konkretniji su i relativno brzo se mogu primeniti (iako sama primena agilnih metoda ne znači i Agilnost!!!).

U poslednjih nekoliko godina agilni pristupi i metodi se predstavljaju kao “silver bullet” i lek za sve probleme, kako u upravljanju projektom tako i u organizacijama. Međutim, očigledno je da ni agilni pristupi ne donose zadovoljavajuće rezultate. Mada po nekim mišljenjima, ipak kreiraju i isporučuju nešto veću vrednost. S druge strane, uočljiv je “sukob” pobornika agilnih pristupa i pobornika tradicionalnih pristupa.

Jedna od podela najčešće korišćenih pristupa upravljanju projektom (kissflow.com)

Budućnost sigurno nije u “tvrdokornim” stavovima, pristupima i primeni određene metode “na silu” i svuda. Hibridni pristupi su zasigurno opcija koja obezbeđuje najveću vrednost. Koristeći odgovarajuće prakse iz kontinuuma “predictive-adaptive“, u zavisnosti od projekta, te konteksta u kome se realizuje, zajedno sa hibridnim životnim ciklusima, mogu se postići veće vrednosti. Međutim, navedeno zahteva široko i duboko poznavanje raznih metoda, alata, tehnika i praksi iz projektnog menadžmenta, uz sposobnost kombinovanja i izvlačenja maksimalne koristi. Dodatno, uvek treba imati na umu da “People Deliver Projects! “.

Upravljanje projektom