Pristupi upravljanju projektom

Najčešći pristupi upravljanju projektom

“Just because something doesn’t do what you planned it to do doesn’t mean it’s useless.” – Thomas Edison

Postoji mnogo pristupa, metoda, okvira i grupa alata u upravljanju projektom. Pod ovim se mogu, u najširem smislu, obuhvatiti i pristupi sa ciljem kontinuiranih i iterativno-inkrementalnih isporuka, sa inkorporiranim povratnim informacijama od korisnika (po nekim definicijama bi to predstavljalo agilno upravljanje projektom). Najčešće se koriste pristupi koje preporučuju i definišu PMI, PRINCE2 i IPMA, te okviri Scrum Guide, XP, Lean, Kanban, dok je posebno interesantan Disciplined Agile. Dalje, prisutna je i PM² Metodologija. Generalno, pristupi se mogu podeliti na preskriptivne i deskriptivne, na plan-driven, hibridne i adaptivne, procesno orijentisane i na one koji to nisu itd. Istovremeno, prisutni su pristupi i metodologije koje primenjuju velike kompanije i smatraju se proprietary pristupima (npr. SAP Activate)

S druge strane, često se mnogi pristupi nazivaju metodologijama. Međutim, metodologija upravljanja projektom je skup pravila, procedura, procesa, principa pa čak i alata koji se koriste za upravljanje projektom u organizaciji. Dodatno, metodologija ili metodologije treba da sadrže i specifičnosti karakteristične za organizaciju, tako da su generalno jedinstvene (kontekst organizacije se mora uzeti u obzir). PMO (Project Management Office) u segmentu metodologija ima ključnu ulogu.

PMI Pristup upravljanju projektom

Verovatno najpoznatiji, PMI pristup upravljanju projektom detaljno je struktuiran i definiše 49 procesa u 5 procesnih grupa: Iniciranje, Planiranje, Izvršavanje, Nadzor i kontrola te Zatvaranje. Preporučuje da se u najvećem broju slučajeva razmatra, obrađuje i upravlja sa 10 komponenti projekta: obim, zahtevi, vreme, troškovi, kvalitet, resursi, komunikacija, rizici, nabavka i angažman stejkholdera. Ovaj pristup posebno ističe važnost projektnog okruženja (Enterprise Environmental Factors – EEFs i Organizational Peocess Assets – OPAs). Generalno je (pogrešno) poistovećivan sa Waterfall, iako je “oduvek” preporučivao rolling wave kao oblik progressive elaboration (kao i neke druge elemente) i nisu zatvarane mogućnosti za primenu svrsishodnih metoda, ali svakako jeste bliži prediktivnjem delu kontinuuma.

IPMA Pristup upravljanju projektom

U najkraćem, IPMA pristup upravljanju projektu se zasniva se na IPMA  Individual Competence Baseline (ICB) kojim se definišu kompetencije za projektne, programske i portfolio menadžere. Definisana su 3 područja kompetencija: People, Practice i Perspective. ICB ne propisuje metode, metodologiju ili specifičan proces. Model kompetencija se može koristiti u bilo kom organizacionom kontekstu i nije vezan za određenu oblast. Generalno, IPMA prepoznaje vrednost i drugih pristupa upravljanju projektom.

PRINCE2 Pristup upravljanju projektom

PRINCE2 pristup je zasnovan na procesnom pristupu, a bazira se na po 7 procesa, principa i tema.  Preskriptivan je u smislu da se propisuje šta treba da se uradi, ko i kada. Naglašava strukturu i kontrolu višeg menadžmenta, a ne samo projektnog menadžera. Takođe se naglašava razvoj i razmatranje Business case-a pre donošenja važnih odluka. 

Prince 2 Env
Prince2

PM²

PM² je metodologija upravljanja projektima koju je razvila i podržala Evropska komisija. Njena svrha je da omogući projektim menadžerima da pružaju rešenja i stvaraju korist svojim  organizacijama kroz efektivno upravljanje projektom tokom celokupnog životnog ciklusa projekta. Prema autorima, izrađena je kako bi se prilagodila potrebama i okruženju institucija Evropske unije i javne uprave. Obzirom na to da sadrži delove velikog broja globalno prihvaćenih metodologija, standarda i dobrih primera za upravljanje projektima, generalno gledano, mogu je i druge organizacije koristiti kao osnov. Važeća edicija obuhvata i osnove agilnosti.

Bazira se na dobrim praksama u području upravljanja projektima, a podupiru je četiri stuba:

  1. model upravljanja projektom (tj. uloge i odgovornosti)
  2. životni ciklus projekta (tj. faze projekta)
  3. skup postupaka (tj. aktivnosti u području upravljanja projektom)
  4. skup projektnih artefakata (tj. šabloni dokumentacije i smernice)

SCRUM Okvir

Scrum je verovatno najpoznatiji i najviše korišćeni pristup iz agilne porodice. Prema autorima, Scrum je “lightweight” okvir koji pomaže ljudima, timovima i organizacijama da stvore vrednost kroz adaptivna rešenja za kompleksne probleme. Zasniva se na 3 stuba: Transparency, Inspection i Adaptation i 5 vrednosti: Commitment, Focus, Openness, Respect, i Courage. Okvir kombinuje agilnost, timski rad, kvalitet i otvorenu komunikaciju kako bi se osigurao uspešan napredak i postigli ciljeve. Karakteriše ga 5 Scrum događaja: Sprint, Sprint Planning, Daily Scrum, Sprint Review i Sprint Retrospective. Dalje, postoje 3 Artifakta: Product Backlog, Sprint Backlog i Increment, sa pripadajućim Commitments: Product Goal, Sprint Goal i Definition of Done.

Ukratko:

  • Inkrement vrednosti se isporučuje u kratkim ciklusima do mesec dana ili manje (ciklusi se nazivaju Sprintovi). Tokom Sprinta se raspolaže stalnim povratnim informacijama, što omogućava inspekciju i adaptaciju procesa, kao i onoga što će biti isporučeno
  • Scrum Tim čine Scrum Master, Product Owner i Developeri, a kao celina je odgovoran za pretvaranje selektovanog posla u Inkrement vrednosti tokom Sprinta
  • Scrum Tim i Stejkholderi vrše inspekciju rezultata Sprinta i provode pripreme za naredni

Disciplined Agile (DA)

Disciplined Agile (DA) je agnostički hibridni skup alata (toolkit) koji sadrži stotine Agile, Lean i tradicionalnih strategija, kako bi tim ili organizaciju naveo na najbolji način rada (Way of Working – WoW). DA je kontekstualno osetljiv tj. daje poseban značaj kontekstu i ističe da različiti konteksti zahtevaju različite strategije.  Umesto da propisuje skup “najboljih praksi”, ovaj pristup predstavlja vodilju i pomaže u odabiru i kasnijem razvoju sopstvenog WoW koji odgovara svrsi, odnosno koji je najbolji u trenutnoj situaciji. Uobičajeno je da, pa skoro i po pravilu, drugi pristupi i okviri propisuju šta i kako treba da se radi, bez obzira na to da li je to primereno situaciji. DA nudi sasvim drugačiji pristup, pruža slobodu izbora i insistira na kontekstualnom razmišljanju (Contextualized Ways of Thinking).

DAD (DA Delivery) definiše primarne i uloge podrške. Primarne uloge su: Stakeholder, Team Member, Team Lead, Product Owner i Architecture Owner. Uloge podrške su: Specialist, Domain Expert (ili SME), Technical Expert, Independent Tester i Integrator.

Bitno je istaći da je jedan od DA principa Enterprise awareness kojim se eksplicitno ističe da timovi rade unutar kompanijskog/organizacionog ekosistema. Takođe, DA ističe da su organizacije kompleksni adaptivni sistemi (CASs) i da su timovi polu-autonomni samo-organizujući. Između ostalog, DA i na ovaj način prepoznaje i prihvata realnost organizacija odnosno poslovanja kompanija.

Za razliku od nekih drugih pristupa, DA razmatra 3 tipa toka vrednosti (Value stream) : Development value stream, Operational value stream i Support value stream

DA Arhitektura

Definisana su tri koncepta arhitekture:

  • Layers – Foundation layer, Disciplined DevOps, Value Streams i Disciplined Agile Enterprise (DAE)
  • Views – Mindset, People, Flow, i Practices
  • Process blades – business functions/process areas
Disciplined Agile Architecture

   

XP - Extreme Programming

Ekstremno programiranje je pristup razvoju softverskih proizvoda koji se bazira 5 osnovnih vrednosti: jednostavnosti, komunikaciji, povratnim informacija, hrabrosti i poštovanju. Definiše postojanje četiri tipa uloga u timu: Coach, Customer, Programmers i Testers.

Ovaj pristup karakteriše visoka odzivnost, “kratke” povratne sprege/petlje i “core” prakse koje su svoje mesto našle i u mnogim drugim agilnim pristupima.

XP
Core Practise

LEAN

Lean pristupi su koriste već decenijama, prvenstveno u proizvodnji. Polazna tačka je vrednost (value). Međutim, u poslednjem periodu, osnovni principi i prakse našle su svoje mesto u razvoju softvera pa i šire (govori se o Lean Product Development). Lean je doprineo razvoju tehnika i koncepta u agilnim pristupima npr. pull sistemi, mapiranje toka vrednosti (Value Stream Mapping), WIP, gubici itd. Takođe, Kanban pristup je u osnovi potekao i deo je Lean-a.

Generalno, mogu se izdvojiti 3 high-level principa: korišćenje vizuelnih alata upravljanja, identifikovanje vrednosti koju definiše kupac i stvarati uz kontinuirana poboljšanja i učenje. Dalje, kontinuirana poboljšanja u suštini treba da prate kaizen pristup (“promene na bolje”), što u suštini stvari odgovara Demingovom PDCA ciklusu. Izvorni koncept je u određenom obimu prilagođen drugim industrijama, te se identifikuju sledeći osnovni koncepti:

  • Eliminate Waste
  • Empower the Team
  • Deliver Fast
  • Optimize the Whole
  • Build Quality in
  • Defer Decisions
  • Amplify Learning

Takođe, identifikuje se 7 vrsta gubitaka (waste), koji se mogu definisati kao bilo koja akcija ili procesni korak koji ne donosi vrednost za kupca:

  • Partially done work
  • Extra processes
  • Extra features
  • Task switching
  • Waiting
  • Motion
  • Defects

Na kraju, pošto postoji mnogo alata i praksi, mnoge od njih su iskoristive i jako korisne u upravljanja projektom.

Kanban

Kanban se izvorno pojavio sredinom 20-tog veka u Lean proizvodnim sistemima. U najkraćem, metod je vizualno orijentisan i omogućava praćenje stanja zadataka (task-ova/aktivnosti/sekvenci) u svakom trenutku. Generalno je služio u upravljanju svakodnevnim zadacima, ali je stekao popularnost i u savremenim pristupima. Za razliku od većine drugih, ovo je “pull system” i koristi druge metrike (npr. cycle time, lead time, throughput i dr.) Zasniva se na 5 principa:

  • Vizualizacija toka rada (workflow)
  • Ograničiti radove u toku (Work in Progress – WIP)
  • Upravljati tokom
  • Učiniti eksplicitnim procese
  • Poboljšavati kroz  saradnju

Kanban Board

Kanban board

  

Scroll to Top